Стражи Света. Книга IV. Отпусти меня - страница 13



«Как будто я знала, что люди были охотниками».

Будучи вампиркой, она не любила день и солнечный свет, хотя лучи не жгли её кожу, а просто раздражали глаза.

Ведрана и Эмерик огляделись.

– I dugo smo ovdje? – девочка надула губы.

– Na koliko je potrebno, – ответила Елена. – Reci «hvala» na njegovoi sestri neoprezni.

– Gospodin nam i dalje ne dopusta da se vratimo kuci, – повела плечом Ведрана. – I ne zelim provesti vjecnost u ovoj rupi.

– Vedrana! – одёрнула её мать. – Biti pristojni. Ovo je kuca nasih prijatelja.Trebamo im biti zahvalno stosu nam pruzili utociste.

Если вам понравилась книга, поддержите автора, купив полную версию по ссылке ниже.

Продолжить чтение